Kako promovisati knjigu i u čemu domaći izdavači greše?
Da li se sećate knjiga koje ste čitali kao lektiru?
Verovatno je to za većinu nas bilo veoma traumatično iskustvo – em knjige koje nisu bile niti tematski niti stilski pogodne za školski uzrast, em onaj nikad jasni zahtev nastavnika srpskog da prokljuvimo ono famozno „šta je pisac hteo da kaže” i zašto su cipele bile baš crvene, a ne zelene.
A pisac je napisao crvene jer, eto, bože moj, hteo je da budu baš crvene.
Još jedna stvar koja je meni uterivala strah u kosti (a verujem i vama, nego niste tad o tome razmišljali) jeste kolektivno užasni dizajn tih knjiga.
To je verovatno bio i podsvesni razlog zašto većina dece nije volela da čita i zašto su bežali od knjige istom brzinom kao od sinusa i kosinusa.
Kakve li su traume mučile te ljude koji su dizajnirali onakve korice za dečije knjige, to će ostati misterija.
Grafički dizajn svaku knjigu spasava!
Da, da, nemojte suditi knjizi po koricama – don’t mind if I do. To je garant izmislio neko ko nije imao blagog pojma o estetici.
A danas?
Savremene izdavačke kuće su uradile svoj domaći kako treba i ozbiljno počele da obraćaju pažnju na estetski izgled svojih izdanja.
Čim zakoračite u bilo koju knjižaru dočekuje vas prelepo šarenilo. Knjige vas same privlače svojim koricama, bilo da ste maksimalista ili minimalista u duši. Za svakoga ima po nešto!
Lepa knjiga lepo izgleda u ruci! Lepo izgleda i na stolu, i u troli, i na noćnom stočiću. A kako lepo tek izgleda na polici! Uf, ma milina jedna!
Dosta izdavača je shvatilo da ljudi rado izvlače novac (ili karticu) iz novčanika za lep dizajn i bez imalo ustručavanja zapošljavaju istaknute dizajnere da osmisle korice novih izdanja, a ne malog od komšije koji zna nešto oko kompjutera i grafičkog dizajna.
Lepo oku, lepo duši, win-win situacija. Doduše, sada imamo drugi problem – vrhunski dizajn dobijaju i one knjige koje nikad nije trebalo da ugledaju svetlost štamparije, ali to je neka druga tema.
Bookstagram made me buy it
Još jedna stvar koja je izgleda pogurala izdavače da počnu i vizuelno da razmišljaju jeste i suverena vladavina Instagrama.
Lepoj knjižici je mesto uz lepu šoljicu kafice, to zna svako, a kud ćeš bolju marketinšku kampanju od te?
Ova društvena mreža je iznedrila takozvani Bookstagram – zajednicu ljudi koji na svojim profilima isključivo objavljuju fotografije knjiga, diskutuju o njima, daju predloge šta novo da se čita.
Bukstagrameri su postali pravi influenseri u punom smislu te reči – mogu neku knjigu učiniti bestselerom ili je napljuvati samo tako.
(Iako se te negativnije recenzije knjiga mogu pre naći na popularnom knjiškom sajtu Goodreads i često se desi da same recenzije budu zanimljivije od dotičnih knjiga.)
Domaći izdavači su primetili veliku popularnost ove knjiške digitalne zajednice i nemali broj njih se upustio u saradnje sa ovim influenserima.
Ali, to je sve ostalo na nivou darivanja i vrlo neobjektivnih recenzija. (Na stranu to što se ni sami influenseri posebno ne ističu među sobom što se stila pisanja tiče; varira samo kvalitet fotografija i broj propratnih dekoracija.)
Ono u čemu su pojedini izdavači dodatno grešili u početku ovog novog tipa saradnji jeste što su slali svoje knjige svim bukstagramerima, uopšte ne uzimajući u obzir žanrove i autore koje ovi ljudi preferiraju.
Ne možete slati npr. Novu Noru Roberts nekome ko čita isključivo Dostojevskog i slično.
Z generacija postavlja trendove i to je tako
Sa pojavom TikToka, pojavio se i BookTok, BookTube zajednica je, naravno, već duže vreme na YouTube-u, pojavljuju se i knjiški podkasti…
Problem sa promovisanjem bilo čega na društvenim mrežama jeste što to posle nekog vremena postane jako monotono. Iz tog razloga su se knjiški influenseri i okrenuli video kanalima, TikTok-u i živoj reči jer ove mreže pružaju nove i sveže načine pričanja o jednom te istom hobiju koji je ipak samotnjački u svojoj srži.
Primer urnebesnog sadržaja na BookTok-u
Zabavni video formati i raznovrsni izazovi privlače veliki broj pregleda i popularizuju čitanje i među mladom publikom.
Stvaraoci sadržaja imaju priliku da svoju kreativnost pretoče u nešto stvarno jedinstveno
A onda imate Lily…
Njihova moć se sastoji i u tome da mogu da diktiraju čitalačke trendove i nije redak slučaj da popularizuju neku knjigu koja je odavno izdata ali nije doživela bum u „svoje” vreme.
Izdavačke kuće moraju da se prilagode ovim nepredvidljivim tokovima barem donekle i da započnu konverzaciju sa svojom mlađom publikom koja se nalazi – onlajn.
Ključne reči: Autentično, originalno, odvažno
Iako su izdavači prisutni onlajn i iako su i manje izdavačke kuće sada povećale svoju vidljivost i mogu da se „bore” sa gigantima za očne jabučice svojih čitaoca, autentičnost nije prva reč koja bi opisala njihove profile na društvenim mrežama.
Svi nekako igraju na sigurno – tu su (uglavnom) standardne objave o novim izdanjima, razgovori sa autorima, blog postovi o zanimljivim čitalačkim navikama, top 5 ovih i top 5 onih knjiga, ali nema nečega što se istinski razlikuje.
Nema te kreativnosti koja vrca iz YouTube kanala jednog prosečnog buktjubera ili buktjuberke. Nema autentičnog glasa na profilima tih izdavača, nema humora, nema originalnosti (ili je ima, ali na pogrešan način, a svedočili smo tome pre neki dan).
Odvažnost je integralni deo marketinga, a kada je u pitanju ovakav proizvod koji ima toliko raznovrsnu publiku, reč „dosadno” ne sme da bude ni na vidiku. Usuditi se na nešto novo – nov, prepoznatljiv glas, humorističan sadržaj,
BookTok kanal, profil posvećen jednom omiljenom liku… veliki će to biti iskorak kada ga neko bude napravio. Samo treba imati petlje.
Gost autor
Nina Bovan
Završila sociologiju.
Hleb zarađuje kopirajtingom.
Povremeno filmski recenzent, full time foodie.
